03,08.2022
Kappa Star Recycling” (KSR), ovlašćeni operater za sakupljanje, transport i tretman neopasnog otpada, sarađuje sa više od 10.000 dobavljača širom Srbije.
Obišli smo radnu jedinicu KSR u Zemunu i upoznajemo vas sa kompletnim procesom sakupljanja ambalažnog otpada i pripremom za reciklažu, kao i sa sistemom prikupljanja ove vrste otpada od firmi i građana.
Vojkan Bacić, menadžer nabavke starog papira kompanije “Kappa Star Recycling“, rekao je na početku razgovora za portal SRDA da kompanija, osim starog papira i kartona, vrši i otkup otpadne folije, polietilena, polipropilena, PET ambalaže, otpadnog drveta, otpadnog ambalažnog stakla, limenki… Nedavno je KSR izvadio i dozvolu za sakupljanje opasnog otpada.
Kako izgleda proces sakupljanja ambalažnog otpada
Proces sakupljanja amblažnog otpada započinje dogovaranjem sa klijentima i fizičkim licima oko načina preuzimanja, količine, cena i ostalih stavki koje prate proces. Nakon dogovora, vozači kompanije “Kappa Star Recycling” odlaze na mesto gde se papir i ostali otpad privremeno skladištio, odnosno gde je nastao otpad, preuzimaju ambalažni otpad, a zatim se vozilo vraća u radnu jedinicu na istovar.
Kada dođe do radne jedinice, vozilo staje na vagu gde mu ulazna kontrola odredi kvalitet, tip, vrstu kao i prvu osnovnu analizu donete robe. Pravi se zapisnik u kome se navode sve stavke koje su neophodne za završetak procesa nabavke (količina, analiza kvaliteta, vrsta otpada…) i u skladu sa tim, dobavljaču se, vezano za ugovorom definisanu obavezu, vrši plaćanje nadoknade i overava dokument o kretanju otpada.
Kasnije, kada je otpad istovaren, ide na liniju sortiranja, gde zaposleni uklanjaju nečistoće koje imaju različita svojstva od otpada koji se sortira. Na primer, ukoliko je stigao mešani papir i karton, a u sebi ima primese neke folije ili najlona, oni se izdvajaju.
Potom sortiran ambalažni otpad ulazi u presu gde se vrši prvo mehaničko baliranje gde se od otpada pravi bala čija je težina oko 500 kilograma.
Bala je čvrsto vezana žicom, mašina sve automatski radi i na taj način se odlaže na mesto na koje je predviđeno za lagerovanje da bi se kasnije šleperom ili internim kamion transportovala do Fabrike kartona Umka koja je najvažniji kupac kompanije “Kappa Star Recycling”.
Reciklirano više od 240.000 tona ambalažnog otpada
Prošle godine kompanija “Kappa Star Recycling” je, zajedno sa ćerkama firmama iz zemalja regiona u kojima posluje (BiH, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora), sakupila više od 240.000 tona neopasnog otpada.
– U Srbiji je to čak 110.000 tona prikupljenog starog papira i kartona, 5.000 tona otpadne folije, 2.250 tona PET ambalaže, 9.000 tona ambalažnog stakla, 3.000 tona ambalažnog drveta i oko 750 tona otpadnih limenki i drugog metala što “Kappa Star Recycling” čini liderom u oblasti u kojoj posluje na teritoriji Srbije – ističe sagovornik.
U okviru starog papira sakuplja se arhivski papir poput onog iz banaka, karton iz supermarketa, papir iz štamparija, novinski papir, i transportne kutije.
– Najveći deo sakupljanja pripada starom papiru, što je i naša najvažnija delatnost, koji prikupljamo kako bi obezbedili kontinuiran proces reciklaže u Fabrici kartona Umka. Fabrika kartona Umka je, inače, najveći proizvođač hromo kartona u jugoistočnoj Evropi i on se pravi isključivo, 100% na bazi reciklaže – napominje Bacić.
“Kappa Star Recycling” ima više od 500 zaposlenih.
KSR posluje u deset gradova u Srbiji gde ima svoje radne jedinice: Nišu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Kraljevu, Vršcu, Novom Sadu, Smederevu, Šapcu, Prištini kao i u dva velika centra u Beogradu – u Zemunu i na Umci.
Firme predaju ambalažni otpad na reciklažu
Kako kaže naš sagovornik, svako ko želi da reciklira može jednostavno da se priključi kontaktirajući kompaniju.
– Poslujemo na 12 lokacija na teritoriji Srbije, što direktno, što preko naših radnih jedinica i operatera, i trudimo se da svako može da dobije informaciju gde može da preda i proda svoj reciklabilni otpad i da se bavi ovim poslom.
Kompanija “Kappa Star Recycling” sarađuje sa generatorima neopasnog ambalažnog otpada u raznim delatnostima od kojih izdvajaju trgovinske lance, štamparije, kartonaže, državne uprave, fabrike i lokalne firme koje se bave sakupljanjem neopasnog otpada.
Od najvećih dobavljača sagovornik izdvaja najveće privredne subjekte, kao što su “Delhaize Serbia”, “Mercator-S”, “Lidl”, “Heineken”, “Swisslion”, NIS, ministartsva i druge državne institucije, grad Beograd.
– Sarađujemo tako što uspostavimo kontakt, potpišemo ugovor i naš predstavnik obiđe predmetnu lokaciju jer je važno da procenimo da li naši saradnici imaju uslova za postavljanje posuda za prikupljanje, tehničkih mogućnosti i sl. – navodi je Bacić.
Nakon toga kompanija “Kappa Star Recycling” postavlja vrstu opreme za koju procene da je najbolje rešenje za tu kompaniju, a to su kontejneri, kante, korpe, velike prese…
KSR je oformio poseban ogranak koji će se baviti prikupljanjem ambalažnog papira, belog arhivskog papira po manjim firmama, advokatskim kancelarijama, kancelarijama javnih izvršitelja i notara itd. To znači da će kutije za kancelarijsko prikupljanje papira biti postavljene u mnogim firmama sa malim brojem zaposlenih. Kada kutije budu napunjene KSR dolazi da preuzme prikupljeni otpadni papir.
Građani mogu da učestvuju u reciklaži
Osim velikog broja firmi, sa kompanijom “Kappa Star Recycling” sarađuju i građani, a interesovanje svakodnevno raste.
– U poslednje dve do tri godine je trend da se građani sve više javljaju, što nas posebno raduje. Jednim dobrim delom smo tu zaslužni i mi kao firma koja je svaki dan sa više od 80 vozila na teritoriji Srbije. Naša vozila za prevoz otpada su predmet konstantnog zanavljanja, ona su brendirana i na njima je jasno istaknuta poruka čime se bavimo i to je jedan vid našeg oglašavanja. Ono što je vrlo važno je da godinama sarađujemo i sa privredom, državnim organima i stanovništvom, da smo kroz taj način vidljivi svima vrlo dugo.
KSR putem društvenih mreža Facebook i Instagram redovno informiše građane i pravna lica o aktuelnostima vezanim za očuvanje životne sredine, kao i načinima i praktičnim savetima koji se tiču pravilnog odlaganja i upotrebe otpada kako bi se sačuvala vrednost ovog resursa i očuvala životna sredina.
Kao posebno važan faktor Bacić je izdvojio ogromnu podršku nacionalnih operatera sistema za upravljanje ambalažnim otpadom.
– Nacionalni operateri sistema za upravljanje ambalažnim otpadom na teritoriji Srbije kroz produženu odgovornost privrede podstiču da iz godine u godinu dostignemo propisane ciljeve za reciklažu svih ambalažnih materijala kroz podršku u investicijama i troškovima koje nose određeni procesi sakupljanja. Kroz saradnju sa njima zajedno dolazimo do uspeha da podignemo sistem sakupljanja i reciklaže na svim nivoima, od privedenih subjekata, do lokalnih samouprava kao i samih građana koji nam se svakodnevno javljaju sa željom da svoj otpad recikliraju i učine nešto dobro za životnu sredinu.
Svest o očuvanju životne sredine
Bacić kaže da nastaju greške prilikom razdvajanja otpada jer nemamo izgrađene navike da ambalažni otpad razdvajamo na mestu nastanka.
– Vrlo često na mestima na kojima je predviđeno da se razdvaja ambalažni otpad, mešaju se papir, plastika i najlon. Pre svega, problem su naše navike koje moramo menjati ukoliko želimo da sačuvamo životnu sredinu i ekologiju. Sa druge stane, sav taj ambalažni otpad koji neko baci ili odlaže predstavlja gubitak nekog resursa. Svaki papirić ili boca PET ambalaže je resurs koji se može ponovo iskoristiti i baš zbog toga ima vrednost.
Ipak, Bacić objašnjava da nije sve tako crno, jer mlađe generacije imaju svest prema zaštiti životne sredine i razdvajanju otpada. Veliki udeo u tome ima i “Kappa Star Recycling”, koja sarađuje sa velikim brojem škola, obdaništa i zajedno sa nacionalnim operaterima organizuje akcije za edukaciju mladih.
Povećati količine prikupljenog otpada
U razgovoru sa direktorom društva KSR Markom Jankovićem, otkriveni su nam glavni ciljevi kompanije za naredni period, a to je pre svega, da se povećaju količine prikupljenog ambalažnog otpada.
– Naši ciljevi se zasnivaju na proširenju portfolia sakupljanja drugih vrsta neopasnog otpada, održavanju liderske pozicije, podizanju standarda bezbednosti i zdravlja na radu, modernizaciji opreme, radu na prepoznatljivosti firme kroz unifikaciju voznog parka, i nastavku investicija u vozila sa manjom potrošnjom – navodi Janković i dodaje:
Budućnost reciklaže u Srbiji vidimo kroz izgradnju reciklažnih centara, a našu ulogu vidimo kroz javno-privatna partnerstva koja bi zajedničkim snagama omogućila razvoj primarne selekcije i u našoj zemlji, i samim tim doprinela zaštiti životne sredine kroz povećanu stopu recikliranja.